Broj mladih koji učestvuju u sportu može da raste, a da pitanje njihovog dugoročnog ostanka i dalje ostane otvoreno. Ako želimo da deca ostanu u sportu, potrebno je da odustajanje ne posmatramo samo kao nedostatak motivacije pojedinca.
Istraživanja sve više ukazuju na nešto šire: iskustvo sportiste, odnos sa trenerom, osećaj pripadnosti, autonomija, kompetentnost, podrška okruženja i mogućnost oporavka mogu da budu važni delovi iste priče.
Veliki broj učesnika ne znači da je problem zadržavanja rešen
Američka National Federation of State High School Associations prijavila je rekordnih 8.266.244 sportskih učešća u srednjoškolskom sportu tokom školske 2024–2025. godine, što je za 203.942 više nego godinu ranije. To pokazuje kolike su razmere sistema školskog sporta. [1]
Ali uključivanje u sport i želja da se u sportu ostane nisu ista pitanja.
Jedna sistematska analiza fudbala, koja je obuhvatila 12 studija i ukupno 724.036 mladih uzrasta od 10 do 18 godina, izračunala je prosečnu ponderisanu godišnju stopu odustajanja od 23,9%. Kod devojčica je iznosila 26,8%, a kod dečaka 21,4%. [2]
Ovaj podatak se odnosi na omladinski fudbal i ne treba ga predstavljati kao stopu odustajanja za svaki sport. Ali pokazuje veličinu problema dovoljno jasno: pitanje nije samo kako dovesti dete u sport, već i kakvo iskustvo dobija kada u njega uđe.
Uživanje u sportu nije nevažan pokazatelj
Kada se govori o zadržavanju sportista, razgovor često brzo ode prema disciplini, talentu ili rezultatu.
Istraživanja pokazuju da slika nije tako jednostavna.
Sistematski pregled i meta-analiza objavljena u Frontiers in Psychology utvrdila je da je uživanje u sportu bilo snažno povezano sa namerom mladih da nastave da se bave sportom, sa meta-analitičkom korelacijom od r = 0,45. Pregled je kao relevantne faktore izdvojio i podršku trenera, roditelja i vršnjaka, zadovoljenje osnovnih psiholoških potreba i osećaj sportske kompetentnosti. [3]
Drugim rečima, pitanje „Da li dete napreduje?“ nije dovoljno.
Važno je i da li još uvek želi da dođe na sledeći trening.
Da li ima osećaj da postaje bolji i kompetentniji?
Da li pripada timu.
Da li njegov glas nešto znači.
I da li odnos sa trenerom podržava njegov razvoj — a ne samo zahteva rezultate?
Trener ne utiče samo na rezultat
Još jedan sistematski pregled i meta-analiza obuhvatili su 6.304 adolescenta koji se bave timskim sportovima. Faktori povezani sa motivacijom i iskustvom sportiste pokazali su neke od najjačih povezanosti sa odustajanjem, zbog čega autori naglašavaju značaj stvaranja kvalitetnog motivacionog okruženja koje podržava i motivaciju i uživanje u sportu. [4]
Velika prospektivna studija iz Danske pratila je 7.110 mladih od 12 do 20 godina u košarci, rukometu, fudbalu, badmintonu i gimnastici. Intrinzična motivacija, osećaj kompetentnosti, povezanosti i autonomije, kao i osnažujuća klima koju kreira trener, bili su povezani sa nastavkom bavljenja sportom. Nasuprot tome, kontrolisana motivacija, frustracija psiholoških potreba i obeshrabrujući stil treniranja bili su povezani sa odustajanjem. [5]
To menja način na koji treba razmišljati o sportskom sistemu.
Trener nije samo osoba koja definiše trening.
Način na koji daje povratnu informaciju, reaguje na grešku, raspoređuje odgovornost i uključuje mladog sportistu u proces može da postane deo iskustva zbog kojeg dete želi da nastavi ili prestane.
Nekada je problem i previše sporta
Postoji još jedan deo priče koji se lako previdi.
Više treninga ne implicira uvek bolje rezultate.
Američka akademija za pedijatriju u kliničkom izveštaju iz 2024. navodi burnout kao jedan od važnih razloga napuštanja omladinskog sporta i preporučuje mladim sportistima najmanje jedan do dva dana nedeljno bez takmičenja i treninga specifičnog za sport, kao i ukupno dva do tri meseca godišnje van jednog konkretnog sporta, kako bi imali prostor za fizički i psihološki oporavak. [6]
Ovo nije argument protiv ozbiljnog treninga.
To je argument protiv sistema u kojem se umor, smanjenje uživanja, pritisak ili povlačenje primete tek kada dete kaže da više ne želi da igra.
Prevencija ne počinje predviđanjem ko će odustati
Digitalna tehnologija može lako da ode u pogrešnom pravcu.
Mogli bismo da pokušamo da napravimo još jedan skor koji bi rekao: „Ovaj sportista ima 72% verovatnoće da odustane.“
To nije pravac koji želimo za MindPlay Sport.
Odustajanje je složeno. Dete može promeniti klub, promeniti sport, napraviti pauzu ili potpuno napustiti organizovani sport. Razlozi mogu biti sportski, socijalni, porodični, finansijski, razvojni ili zdravstveni.
Jedan algoritam ne zna ceo život deteta.
Zato je korisnije pitanje šta institucija može da vidi i razume pre nego što nastane potpuni prekid.
Da li komunikacija postaje negativnija? Da li se sportista povlači iz aktivnosti? Da li se povećava pritisak? Da li trener ima kontekst? Da li postoji način da sportista iskaže kako doživljava svoj sportski dan? Da li je mentalni razvoj integrisan u svakodnevni sportski razvoj ili se svodi na povremene sesije?
To je mnogo primerenija uloga tehnologije.
Šta ovo znači za MindPlay Sport
MindPlay Sport već povezuje svakodnevne operacije škole i tima, komunikaciju, zadatke i kalendare, AI-asistirani pregled potencijalnih komunikacionih rizika i mental-performance rad u jednom institucionalnom okruženju. Safeguarding deo je zamišljen kao podrška odgovornom ljudskom pregledu, ne kao automatski donosilac odluka.
Ali postoji važna granica.
Još nemamo dokaz da MindPlay Sport smanjuje odustajanje mladih od sporta.
MVP pokazuje kako proizvod može da funkcioniše. Kontrolisani školski pilot tek treba da pokaže kako se koristi u stvarnom okruženju, koje informacije su zaista korisne trenerima i školama i da li integrisani model može da pomogne odgovornim ljudima da ranije uoče promene koje zaslužuju pažnju.
Za nas je istraživanje o odustajanju zato manje marketinški argument, a više smernica za validaciju proizvoda.
Ako su uživanje u sportu, autonomija, osećaj kompetentnosti i pripadnosti, odnos sa trenerom i odgovarajući oporavak povezani sa dugoročnim ostankom mladih u sportu, onda pilot treba da ispita može li digitalni sistem pomoći školama i trenerima da bolje razumeju upravo taj kontekst. Ne tako što će dete pretvoriti u skup skorova. Ne tako što će algoritam donositi odluke umesto ljudi, već tako što će ljudima koji su odgovorni za mlade pružiti bolji kontekst, raniji signal i više prostora da reaguju na vreme.
Cilj nije da dete ostane u jednom timu po svaku cenu
Možda je ovo najvažnija razlika.
Uspešan sistem zadržavanja ne bi trebalo da meri uspeh time koliko dece je sprečio da napuste određeni klub.
Ponekad je promena kluba prava odluka. Ponekad je drugi sport bolji izbor. Ponekad je potrebna pauza.
Pravi cilj je veći:
sačuvati zdrav odnos deteta prema sportu dovoljno dugo da fizička aktivnost, pripadnost, izazov i razvoj ostanu deo njegovog života.
Tehnologija tu ne može da zameni dobrog trenera, roditelja, pedagoga ili odgovornu instituciju.
Ali možda može da im pomogne da ranije vide ono što je do sada bilo rasuto između treninga, razgovora, poruka i pretpostavki.
To je hipoteza koju MindPlay Sport sada treba da proveri u praksi.
Reference
[1] National Federation of State High School Associations. Participation in High School Sports Hits Record High with Sizable Increase in 2024–25. September 2025. Participation in High School Sports Hits Record High with Sizable Increase in 2024-25
[2] Møllerløkken NE, Lorås H, Pedersen AV. A Systematic Review and Meta-Analysis of Dropout Rates in Youth Soccer. Perceptual and Motor Skills. 2015;121(3):913–922. DOI: 10.2466/10.PMS.121c23x0.
[3] Zhang M, Wang X-C, Shao B. Predictors of Persistent Participation in Youth Sport: A Systematic Review and Meta-Analysis. Frontiers in Psychology. 2022;13:871936. DOI: 10.3389/fpsyg.2022.871936.
[4] Back J, Johnson U, Svedberg P, McCall A, Ivarsson A. Drop-out from team sport among adolescents: A systematic review and meta-analysis of prospective studies. Psychology of Sport and Exercise. 2022;61:102205. DOI: 10.1016/j.psychsport.2022.102205.
[5] Nielsen G, Wikman JM, Appleton PR, Bentsen P, Elsborg P. Predicting adolescents’ continuation in club sports: A prospective cohort study of the importance of personal and contextual motivational factors in five sports in Denmark. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports. 2024;34(4):e14616. DOI: 10.1111/sms.14616.
[6] Brenner JS, Watson A; AAP Council on Sports Medicine and Fitness. Overuse Injuries, Overtraining, and Burnout in Young Athletes. Pediatrics. 2024;153(2):e2023065129. DOI: 10.1542/peds.2023-065129.