Sagorevanje zaposlenih utiče na lično zdravlje, kontinuitet tima i poslovne rezultate. Odgovor organizacije treba da počne od uslova koji mu doprinose, a ne od pretpostavke da pojedinac samo mora bolje da podnosi pritisak.
Šta je sagorevanje
Sagorevanje je fizička, emocionalna i mentalna iscrpljenost nastala usled dugotrajnog stresa na poslu. Uobičajeni znaci su:
- hroničan umor
- slabija koncentracija i produktivnost
- cinizam ili udaljavanje od posla
- češća odsustva
Svetska zdravstvena organizacija u klasifikaciji ICD-11 sagorevanje određuje kao pojavu povezanu sa radom, a ne kao zdravstveno stanje, i vezuje ga za hroničan stres na radnom mestu kojim se nije uspešno upravljalo.
Stvarna cena sagorevanja
Posledice se ne završavaju kod pojedinca. Sagorevanje može da utiče na odsustva, kontinuitet rada, zadržavanje zaposlenih, koncentraciju i kvalitet odluka. Organizacija treba da meri te posledice kroz sopstvene operativne podatke, umesto da ih pretpostavlja na osnovu opštih pokazatelja.
Kako sprečiti sagorevanje i reagovati na njega
1. Obezbedite ravnotežu poslovnog i privatnog života
Kompanija mora da omogući zaposlenima da se isključe iz posla van radnog vremena i da očekivani obim rada učini vidljivim pre nego što trajan pritisak postane uobičajen.
- Uvedite fleksibilno radno vreme.
- Podstičite korišćenje odmora, uključujući godišnji odmor i dane za oporavak mentalnog zdravlja.
2. Ulažite u razvoj zaposlenih
Osećaj zastoja doprinosi povlačenju iz posla. Obuka i razvoj karijere zaposlenima daju jasniji osećaj napretka i mogu da doprinesu njihovom zadržavanju.
- Razvojne prilike povežite sa ulogom i interesovanjima zaposlenog, uz realan obim rada.
3. Izgradite kulturu priznanja
Priznanje ne mora da bude složeno. Kada se dobar rad primeti, zaposleni zna da je njegov doprinos vidljiv.
- Neka priznanje bude konkretno, pravovremeno i povezano sa radom na koji zaposleni može da utiče.
4. Koristite podatke za rano prepoznavanje
Analitika radne snage može da pomogne rukovodiocima da uoče obrasce pre nego što sagorevanje postane kriza. Korisni pokazatelji su porast odsustava, pad produktivnosti i negativne ocene angažovanosti.
Šta odgovor organizacije treba da obuhvati
Uverljiv odgovor povezuje sposobnost rukovodilaca, pregled obima posla, fleksibilnost, pristup podršci i način za uočavanje uslova koji se ponavljaju. Aplikacija za dobrobit zaposlenih može da podrži taj sistem, ali ne može da nadoknadi nejasne prioritete, kapacitet kojim se ne upravlja ili podsticaje koji nagrađuju stalnu dostupnost.
Sagorevanje nastaje u kontekstu rada. Zato prevencija mora da bude deo načina na koji se rad organizuje, vodi i vrednuje.