Veštačka inteligencija menja radne uloge, svakodnevne tokove i organizacione strukture. Za poslodavce nije dovoljno pitanje da li je ta promena dobra ili loša. Potrebno je razumeti koje sposobnosti AI proširuje, koji rad potiskuje i koje nove odgovornosti uvodi.
Automatizacija sve češće preuzima ponavljajuće ili ručne poslove. McKinsey & Company procenjuje da bi do 2030. godine između 400 i 800 miliona ljudi moglo da izgubi postojeći posao zbog automatizacije i mora da pronađe novi, prema scenarijima srednje i najbrže primene.
Izvorni tekst navodi izveštaj World Economic Foruma Future of Jobs iz 2020, dok spisak izvora vodi ka izdanju iz 2023. Navedene procene govore da bi 85 miliona radnih mesta moglo da nestane promenom podele rada između ljudi i mašina, dok bi moglo da nastane 97 miliona novih uloga. Mnoge od njih zahtevaju programiranje AI sistema, mašinsko učenje ili analizu podataka.
Promene u svakodnevnom radu
AI sistemi brzo obrađuju veliku količinu podataka, ubrzavaju pojedine analize i mogu da smanje određene vrste grešaka. Analitika uz AI, na primer, može da pruži aktuelne informacije o tržišnim trendovima za strateške odluke.
Alati za upravljanje projektima i virtuelni asistenti mogu da automatizuju zakazivanje, upravljanje imejlom i druge rutinske poslove. U istraživanju kompanije PwC, 54% rukovodilaca navelo je da su AI rešenja uvedena u njihovim kompanijama već povećala produktivnost.
AI može da podrži rad na daljinu kroz komunikacione alate, automatizaciju zadataka i pametno praćenje sajber bezbednosti. Rad na daljinu se raširio tokom pandemije kovida 19 i u mnogim oblastima može ostati trajan. Za neke organizacije to znači fleksibilnije radno vreme i bolju ravnotežu poslovnog i privatnog života.
Postoje i moguće koristi za pristupačnost. Prepoznavanje glasa i pretvaranje teksta u govor mogu da unaprede komunikaciju zaposlenih sa invaliditetom. Algoritmi u zapošljavanju mogu dosledno da primenjuju iste kriterijume, ali to ne znači da su sami kriterijumi ili podaci za obuku oslobođeni pristrasnosti.
Veštine i prelazak na novi način rada
Zaposleni će morati da obnavljaju veštine kako se tehnologija menja. OECD navodi da će radnicima biti potrebno unapređenje postojećih veština ili prekvalifikacija za uloge koje stvaraju AI i automatizacija. To zahteva stalno učenje i od obrazovnih ustanova i od poslodavaca.
Promena neće jednako uticati na svako zanimanje ili zajednicu. McKinsey Global Institute predviđa da bi do 2030. godine između 75 i 375 miliona ljudi moglo da promeni kategoriju zanimanja i nauči nove veštine. Posebno su izloženi rutinski poslovi u proizvodnji i unosu podataka. Zajednice koje u velikoj meri zavise od tih poslova mogu da se suoče sa širim društvenim i ekonomskim posledicama.
Pristrasnost, privatnost i odgovornost
Primena AI na radnom mestu otvara pitanja privatnosti podataka, nadzora i algoritamske pristrasnosti. Donosioci propisa i poslovni lideri moraju da utvrde pravila koja štite prava zaposlenih i određuju ko odgovara za automatizovane odluke.
Transparentnost je poseban problem kod sistema dubokog učenja. Njihov unutrašnji proces odlučivanja može biti teško objašnjiv korisnicima, pa i programerima. Kada razlog za odluku nije jasan, teže je pronaći grešku, osporiti pristrasan ishod ili odrediti odgovornost.
Koncentracija ekonomske moći
AI može da podrži inovacije i rast, ali i da poveća nejednakost. Korist može da se usredsredi kod velikih tehnoloških kompanija, preduzeća koja mogu da finansiraju ulaganje i zaposlenih sa naprednim digitalnim veštinama. Drugi radnici mogu da se suoče sa gubitkom posla ili stagnacijom zarada. Istraživanje Brookings Institutiona navodi da bi AI iz tih razloga mogao da poveća ekonomske razlike.
Koncentracija podataka i resursa kod malog broja kompanija može da stvori prepreke za manja preduzeća i novoosnovane kompanije. Manja konkurencija može da smanji raznovrsnost na tržištu i poveća cene za potrošače.
Rizici su povezani. Pristrasnost i slaba transparentnost utiču na pojedinačne odluke, dok gubitak poslova, nadzor, nejednakost, koncentracija tržišta i bezbednost utiču na čitave grupe. Propisi i nadzor zato moraju da se razvijaju zajedno sa tehnologijom.
Dikensov opis vremena prikladno sažima tu protivrečnost:
Bilo je to najbolje doba i najgore doba, vreme mudrosti i vreme ludosti, epoha vere i epoha neverice, doba Svetlosti i doba Tame, proleće nade i zima očaja. Sve je bilo pred nama, a ničega nije bilo pred nama. Svi smo išli pravo ka Nebu, svi smo išli pravo na suprotnu stranu. Ukratko, to vreme je bilo toliko slično sadašnjem da su neki od njegovih najglasnijih autoriteta zahtevali da se, bilo kao dobro ili kao zlo, opisuje samo u krajnjim poređenjima.
Izvori
- McKinsey & Company: „Jobs lost, jobs gained: What the future of work will mean for jobs, skills, and wages.“ Novembar 2017.
- World Economic Forum: „The Future of Jobs Report 2023.“ Oktobar 2023.
- PwC: „Global Artificial Intelligence Study: Exploiting the AI Revolution.“ 2019.
- OECD: „Future of Work and Skills.“
- Darrell West: The Future of Work: Robots, AI, and Automation, 2019.