Kako smo ušli u četvrtu industrijsku revoluciju, budućnost rada postala je tema koja poslednjih godina privlači veliku pažnju, naročito zato što se tehnološki napredak ubrzava i menja način zapošljavanja i rada. Među najvažnijim pokretačima tih promena nalazi se veštačka inteligencija, koja obećava velike promene u različitim oblastima rada — od radnih mesta do načina na koji su organizacije uređene.
Usred straha koji promene često donose, možemo se setiti poznate misli Čarlsa Dikensa, koji je živeo u vreme prve industrijske revolucije. Mnoga njegova dela bavila su se lošim društvenim posledicama tog doba. U romanu „Priča o dva grada“ iz 1859. godine napisao je poznatu rečenicu:
„Bilo je to najbolje doba, bilo je to najgore doba“
Jednostavno rečeno, ova misao govori da određena razdoblja mogu istovremeno biti ispunjena velikom radošću i teškom patnjom. Mnoga istraživanja o Industriji 4.0, kako nazivamo četvrtu industrijsku revoluciju, bave se upravo tim pitanjem: priroda radnih mesta sprema se za velike promene. Do sada su mnoga radna mesta zahtevala ponavljajuće ručne poslove. Međutim, kako automatizacija i veštačka inteligencija postaju sve naprednije, takve poslove sve češće obavljaju mašine. Na primer, izveštaj kompanije McKinsey & Company navodi da bi do 2030. godine između 400 i 800 miliona ljudi širom sveta moglo biti potisnuto automatizacijom i primorano da pronađe nove poslove, u zavisnosti od srednjih i najbržih predviđanja usvajanja automatizacije.
Veštačka inteligencija ne zamenjuje samo poslove; ona stvara i nove. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o budućnosti poslova iz 2020. godine ističe da bi 85 miliona radnih mesta moglo nestati zbog nove podele rada između ljudi i mašina, dok bi 97 miliona novih uloga moglo nastati, prilagođenih novoj podeli rada između ljudi, mašina i računarskih postupaka. Ove nove uloge često traže znanje iz programiranja veštačke inteligencije, mašinskog učenja i obrade podataka, što pokazuje pomeranje ka stručnijim i analitičkim poslovima.
Veštačka inteligencija će duboko promeniti svakodnevni rad. Jedan od najvažnijih uticaja biće na produktivnost i delotvornost. Ona može da obradi ogromne količine podataka mnogo brže i tačnije od ljudi, što omogućava brže donošenje odluka i smanjuje mogućnost grešaka. Na primer, obrada podataka uz pomoć veštačke inteligencije može u stvarnom vremenu pružiti uvid u tržišna kretanja i pomoći preduzećima da donose promišljenije poslovne odluke.
Pored toga, alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji unapređuju saradnju i komunikaciju u organizacijama. Alati za upravljanje poslovima i virtuelni pomoćnici pojednostavljuju tok rada, automatski obavljaju rutinske zadatke kao što su zakazivanje sastanaka i vođenje elektronske pošte, i omogućavaju zaposlenima da se više posvete stvaralačkim i važnim poslovima. Istraživanje PwC-a pokazalo je da 54% rukovodilaca navodi da su rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji, uvedena u njihova preduzeća, već povećala produktivnost.
Uvođenje veštačke inteligencije u radno okruženje menja i odnose na poslu. Rad na daljinu, koji je postao široko rasprostranjen tokom pandemije virusa korona, verovatno će u mnogim oblastima ostati trajan oblik rada, uz podršku tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. One mogu podržati rad na daljinu kroz napredne alate za komunikaciju, automatsko obavljanje rutinskih poslova i zaštitu podataka pomoću pametnog nadzora. Ova promena menja način rada organizacija i može dovesti do prilagodljivijeg radnog vremena i bolje ravnoteže između posla i privatnog života.
Veštačka inteligencija takođe može doprineti uključivijem radnom okruženju. Pametni računarski postupci mogu pomoći da se smanji pristrasnost pri zapošljavanju, tako što se kandidati procenjuju prema objektivnim merilima, a ne prema ličnim utiscima. Pored toga, alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu pomoći da radna mesta budu pristupačnija zaposlenima sa invaliditetom. Na primer, programi za prepoznavanje glasa i pretvaranje teksta u govor mogu omogućiti bolju komunikaciju i saradnju osobama sa različitim vrstama oštećenja.
Kako se radno mesto menja, mora se menjati i radna snaga. Brz tehnološki napredak znači da zaposleni moraju stalno da obnavljaju i dopunjuju svoje znanje kako bi ostali potrebni na tržištu rada. Učenje tokom celog života i stalno stručno usavršavanje postaju neophodni. Prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, radnici će morati da unaprede postojeće veštine ili steknu nove kako bi mogli da preuzmu radna mesta koja nastaju zahvaljujući veštačkoj inteligenciji i automatizaciji. Obrazovne ustanove i poslodavci moraće da sarađuju kako bi obezbedili prilike za stalno učenje i razvoj veština.
Iako veštačka inteligencija donosi brojne koristi, ona otvara i važna etička pitanja i izazove. Pitanja kao što su zaštita podataka, gubitak radnih mesta i mogućnost pristrasnosti u računarskim postupcima moraju se rešavati kako bi uvođenje veštačke inteligencije u radno okruženje bilo pravedno. Donosioci propisa i poslovni rukovodioci treba zajedno da razviju pravila i okvire koji štite prava radnika i obezbeđuju da koristi veštačke inteligencije budu široko dostupne.
Veštačkoj inteligenciji često nedostaju preglednost i odgovornost. Mnogi sistemi veštačke inteligencije, posebno oni koji koriste duboko mašinsko učenje, rade kao „crne kutije“, što znači da njihove odluke nisu lako razumljive čak ni njihovim tvorcima. Ta neprozirnost može dovesti do situacija u kojima je teško utvrditi zašto je sistem doneo određenu odluku, pa je teško odrediti odgovornost za greške ili pristrasne ishode.
Uvođenje veštačke inteligencije u radnu snagu još je jedna oblast koja izaziva zabrinutost. Iako ona može povećati delotvornost i produktivnost, istovremeno predstavlja pretnju za mnoga radna mesta. Izveštaj McKinsey Global Institute predviđa da će do 2030. godine između 75 i 375 miliona ljudi možda morati da promeni vrstu zanimanja i nauči nove veštine zbog automatizacije. Poslovi koji obuhvataju rutinske zadatke, kao što su proizvodnja i unos podataka, posebno su ugroženi. Takvo potiskivanje radnika može dovesti do značajnih društvenih i privrednih potresa, naročito u zajednicama koje se snažno oslanjaju na takva radna mesta.
Ekonomski uticaj veštačke inteligencije ima više strana. S jedne strane, ona podstiče nove ideje i rast; s druge strane, može produbiti ekonomsku nejednakost. Koristi od veštačke inteligencije često se skupljaju kod nekoliko velikih tehnoloških kompanija i visoko obučenih radnika, dok se drugi suočavaju sa gubitkom posla i stagnacijom zarada. Istraživanje Instituta Brookings pokazalo je da veštačka inteligencija može povećati ekonomske razlike, jer najviše koristi onima sa razvijenim digitalnim veštinama i preduzećima koja mogu da ulažu u takvu tehnologiju.
Pored toga, ako se tehnologija veštačke inteligencije nađe u rukama malog broja kompanija, to može ugušiti tržišno nadmetanje i razvoj novih rešenja. Velike tehnološke kompanije, koje raspolažu ogromnim količinama podataka i sredstava, mogu stvoriti prepreke za manja preduzeća i novoosnovane firme, što vodi manjoj raznovrsnosti na tržištu i mogućim višim cenama za potrošače.
Iako veštačka inteligencija donosi obećanje velikog napretka i veće delotvornosti, ona istovremeno nosi niz loših posledica kojima se mora pažljivo upravljati. Etička pitanja, kao što su pristrasnost i nedostatak transparetnosti, društvene posledice poput gubitka poslova i nadzora, ekonomski izazovi povezani sa nejednakošću i koncentracijom moći, kao i bezbednosni rizici, ukazuju na potrebu za promišljenim regulisanjem upotrebe i nadzorom. Kako se veštačka inteligencija bude dalje razvijala, važno je da donosioci propisa, stručnjaci za tehnologiju i društvo u celini sarađuju kako bi se ti rizici ublažili i kako bi se obezbedilo da se veštačka inteligencija razvija i koristi na dobrobit svih ljudi.
Poznate reči Čarlsa Dikensa sa početka ovog teksta obuhvataju složenu i protivrečnu prirodu ljudskog postojanja. Zato završimo ovaj tekst punim navodom: „Bilo je to najbolje doba, bilo je to najgore doba; doba mudrosti i doba ludosti, epohe verovanja i epohe neverice, vreme Svetlosti i vreme Mraka; proleće nada i zima očaja; imali smo sve pred sobom i pred nama nije bilo ničega, išli smo svi pravo u nebo, odlazili svi pravo u pakao, – ukratko, ličilo je to doba toliko na sadašnje, da mnogi od najglasovitijih stručnjaka traže da se ono, kao dobro ili kao zlo, primi samo u najvišem stupnju poređenja.”
Izvori:
- McKinsey & Company: “Jobs lost, jobs gained: What the future of work will mean for jobs, skills, and wages.” November 2017.
- World Economic Forum: “The Future of Jobs Report 2023.” October 2023.
- PwC: “Global Artificial Intelligence Study: Exploiting the AI Revolution.” 2019.
- OECD: “Future of Work and Skills.”
- Darrell West: The Future of Work: Robots, AI, and Automation, 2019
